Preko plota

10.03.2016. 00:33:11 - Nataša Zlatović

OSMOMARTOVSKI O AlexandrI Kollontai

'Iz samoorganizovanog ženskog i radničkog pokreta trebamo učiti'

Tribina 'Razgovor o feminizmu' u Novom Sadu

Tribina 'Razgovor o feminizmu' u Novom Sadu (Foto: N.Z.)

Trbina pod nazivom Razgovor o feminizmu, čija je tema bila  revolucionarna  feministkinja Alexandra Kollontai, njezin rad i nasledstvo  održana je povodom 8. marta u Novom Sadu u Crnoj kući.

Idejni tvorac i tvorkinja tribine Đorđe Majstorović iz Infoteke CK13  i tvorkinja filozofkinja i pesnikinja Maja Solar prikazali/e su duh vremena u kom je delovala Alexandri Kollontai. No, osim teorijsko – praktičkih okvira ove ruske feministkinje, dotaknuli/e su se i feminističkog pokreta danas, načina na koji možemo zajedno da doprinesemo širenju svesti o značaju feminizma, kao i principima borbe kojim bismo se mogli služiti.

"O Alexandri Kollontai pričamo danas  zato što je bila deo one političke linije, socijalističke, koju vezujemo za početke obeležavanja 8. marta kao internacionalnog praznika žena i zato jer je ta linija emancipacije žena prvi put u istoriji bila jasno u sprezi sa borbenom linijom radničkog pokreta. Ovo zajedništvo radničke i ženske borbe protiv kapitalizma i patrijarhata koji mu je inherentan mora biti bitno polazište, ali nikada ne treba zaboraviti da se klasna i polna nejednakost ne svode jedna na drugu! Polna opresija je, u drugačijim oblicima, postojala i pre kapitalizma. Polna opresija je, na žalost, postojala i u onome što se nazivalo socijalizmom – iako je u tim sistemima zaista najviše učinjeno u pogledu emancipacije žena (ne samo u sferi zakona, već i sa pokušajima promene svakodnevnog života i eksperimentima sa podruštvljavanjem kućnog rada). Klasna borba ne može sama po sebi rešiti probleme koji proizilaze iz polne nejednakosti, Alexandra Kollontai je to vrlo dobro znala i zalagala se za posebnu političku liniju u okviru socijalističke partije koja bi razvijala strategije za suočavanje sa polnom opresijom. Tako su lekcije Ženotdela, ženske sekcije boljševičkog krila partije, vrlo važne i danas, posebno zato što su u mnogo čemu uporedive sa Antifašističkim frontom žena i njihovim borbama u jugoslovenskom prostoru. Iz ovih preplitanja, pokusa, sudaranja, povezivanja i odvezivanja samoorganizovanog radništva i samoorganizovanog ženskog pokreta bismo mnogo toga trebali/e naučiti – umesto da ponavljamo floskule i parole kako je ženski problem klasni problem. Jeste, on je i klasni, ali na žalost nije samo to", naglasila je Maja Solar za Libelu.

"Kroz konstruktivnu raspravu, koja je potrajala oko dva i po sata, došli smo do jednog od zaključaka, a to je da se feminizam mora smeštati u širi kontekst borbe za slobode i da jedino tako može postati prihvatljiviji i bliskiji sve većem delu društva. Ipak, i pored dugačke debate, činjenica je da su mnoge teme ostale neotvorene, što samo potvrđuje tezu da se ovom, kao i bilo kojom drugom temom, društvo ne može baviti samo jednom godišnje", istaknuo je Đorđe Majstorović.

Tokom tribine nije izostalo ni pitanje o slobodnoj ljubavi, mogućnosti poligmije i pitanja – je li monogamija naš jedini izbor i jedina moguća forma ostvarenja partnerskog odnosa.

"Alexandra Kollontai je  također bila, pre nego što se rodila fraza drugog talasa feminizma 'lično je političko', pionirka u proučavanjima ličnih i društvenih odnosa – ali ne u stilu Engelsovih olakih mehanicističkih analogija, već mnogo istančanije. A ako imamo u vidu konzervativizam u debati o monogamiji, onda bismo i njena detabuiziranja i razmišljanja o slobodnoj ljubavi u različitim formama (od kojih je monogamija samo jedna), mogli/e govoriti kao o vrlo smelima", pojasnila je Solar.

Samo predstavljanje ruske feministkinje trajalo je oko jedan čas, tokom kog smo imali priliku da se upoznamo sa nama nepoznatom autorkom i ponovo otkrijemo njen uticaj i značaj, a dovoljno je istaći da se tribina od predviđenih jedan i po sat, odužila na tri sata, koja su protekla u neometanom dijalogu između nadahnute publike, Maje i Đorđa.

Na tribini je predstavljen odeljak Nova žena, iz knjige pod nazivom Novi moral i radnička klasa od Kollontai.

Svoj rad predstavila je i Milkica Mareš, pokretačica angažovane FB stranice Moon ćega.

Moon Ćega je pokret koji objedinjuje misao i stvarnost, postavljajući ideale, idole i rodonačelnike ličnih religija na pijedestal najneophodnijeg, najintimnijeg odevnog komada, donjeg veša.

Tagovi: alexandra kollontai, borba za ženska prava, Đorđe majstorović, feministkinja, feminizam, filozofkinja, maja solar, novi sad, osmi mart, preko plota, radnička prava, razgovori o feminizmu, revolucionarka, slobodna ljubav, srbija

Vezani članci:

Facebook komentari

Stup srama

Iz drugih medija

AEM