Preko plota

11.12.2015. 19:39:31 - Sanja Šojić

niski udarci

Seksističkim napadima pokušavaju istjerati žene iz političkog života

Aleksandra Jerkov

Aleksandra Jerkov

Dok Srbija ovih dana odaje sliku da je spremna da se obračuna sa diskriminacijom žena nakon odluke premijera Aleksandra Vučića da smeni ministra Gašića nakon jednog seksističkog ispada, ipak stvari u realnosti stoje malo drugačije. Naime, automobil poslanice Demokratske stranke u Skupštini Srbije u noći 26. novembra  oblepljen je uvredljivim plakatima. Istim plakatima je 30. novembra oblepljeno i nekoliko mesta u Novom Sadu. Na tim plakatima je fotografija poslanice DS-a ispod koje piše: 'Ko o čemu, Nana o poštenju', a ispod toga: 'I dalje autonomašica'. Plakati su zalepljeni na ulazu u Novi Sad iz pravca Beograda, kao i u centru grada, a na njima nema nikakvog potpisa niti naznake ko stoji iza njihovog štampanja i lepljenja.

Poruka upućena ovoj poslanici ne možemo sagledati iz perspektive njenog političkog delovanja, već isključivo na osnovu njenog pola. Ni malo suptilno se aludira na izreku koja je seksistička, mizogina i usmerena na nju isključivo jer je žena. U ovoj, kao i u mnogim drugim situacijama, seksizam se koristi da bi se diskvalifikovala osoba i narušio njen kredibiltet u društvu. Ovakvo postupanje potencijalno je opasno i zbog toga što se mogu demotivisati druge žene koje žele da se bave politikom.

Sa zakašnjenjem reagovale su Poverenica za zaštitu ravnopravnost Brankica Janković i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović  sedam dana kasnije kada se desio i drugi sporni slučaj u kome je učestvovao ministar Bratislav Gašić. Dok Ženska parlamentarna mreža još nije reagovala, kao ni poslanice iz drugih političkih grupa. Brankica Janković je tako rekla da pojava plakata ima diskriminatoran karakter prema poslanici Aleksandri Jerkov, čije se političko delovanje, ideje koje zastupa i angažman na javnoj sceni na vrlo primitivan način omalovažavaju. Jankovićeva je dodala da se nada da će nadležni državni organi u vrlo kratkom roku otkriti počinioce tog sramnog dela i još jednom podsetila na značaj promene stava prema ženama u Srbiji. Komentarišući situaciju sa Gašićem predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović ocenila je: "Plakati koji su bili u Novom Sadu upućeni opozicionoj poslanici Aleksandri Jerkov, sa vrlo nedopustivom sadržinom, govore da treba puno još da radimo i učinimo zajedničke napore da se promeni odnos prema ženama."

Inicijativa mladih za ljudska prava i Autonomni ženski centar su prvi osudili ovaj napad, u njihovom saopđštenju se između ostalog navodi: "Društvu u Srbiji je potreban kontinuiran rad na podizanju svesti o neravnopravnom položaju u kojem se nalazi ionako mali broj žena koje biraju da se bave politikom. Društvu u kojem živimo nedostaje sistematski rad na obrazovanju stanovništva o tome da su žene podjednako važne na političkoj sceni, kao i muškarci, i da je potrebno da svi budu tretirani na isti način".

Srbija je dakle opet na početku jer ono što još neki misle samo je manifestvovao svojom nesmotrenošću Gašić. Slučaj Aleksandre Jerkov nije sporadičan slučaj, on je samo slikovit primer kakav je stav vladajuće SNS prema ženama.

Žene u parlamentu Srbije

U parlamentu Srbije kvote se poštuju pa je tako u novom sazivu 85 žena, što je 34 posto. Ipak,  njihov uticaj je minoran, kao i prilike koje dobijaju. Osim toga, zastupljenot žena u politici ne znači samo njihov broj, nego i puno učešće i promovisanje koncepta rodne ravnopravnosti u javnim politikama. Brojke često umeju da varaju, pa ova statistika Srbiju svrstava na 25. mesto u svetu po zastupljenosti žena u parlamentu. Situacija je ipak drugačija mnogi skupštinski odbori i druga tela ne poštuju kvotu, ovo ukazuje na obrasce rodne segregacije koji se ispoljavaju u obliku selektivne uključenosti poslanika i poslanica u različite tematske oblasti. Može se uočiti da su poslanice zastupljene u odborima koji su usmereni na pitanja ljudskih prava, dečije i porodične zaštite, socijalne politike, siromaštva, zaštitu životne sredine, kulturu i informisanje, dok u odborima usmerenim na bezbednost, finansije, unutrašnje poslove, prostorno planiranje, infrastrukturu i saobraćaj čine izrazitu manjinu. Najdrastičniji primer je Odbor za kontrolu službi bezbednosti gde nema ni jedne žene. 

Tagovi: autonomni ženski centaraleksandra jerkov, brankica janković, demokratska stranka, gašić, inicijativa mladih za ljudska prava, parlament u srbiji, politička participacija žena, preko plota, regija, sanja Šojić, seksizam, srbija, vučić, zorana mihajlović

Vezani članci:

Facebook komentari

Stup srama

Iz drugih medija

AEM